Чика Мита : - Ко ми је разбио прозор лоптом?
Екипа на терену, ћути...
Чика Мита : - Децо, лепо питам још једном. Ко ми је разбио прозор лоптом ?
Ђокица : - Чика Мито, Перина је лопта!
Пера : - Нисам ја! Нисам ја!

Чика Мита креће из дворишта према фудбалерима који у паничном трку беже куд који, мили моји. Сви сем Пере.
Који размишља да ли да истрпи ћушку иза увета од чика Мита сада, или и ћушку и батине кад дође кући од ћалета, јер је мали Ђокица његовом лоптом разбио комшијски прозор.

Пера : - ( у себи, јебо ме дан и кад сам тражио од ћалета да ми купи кожни фудбал ) Јао, нећу више чика Мито, мајке ми!

-Šta si to radio sa glavom?!
-Ma ništa mama, malo me zakačio kamenčić kad sam se vraćao sa utakmice.
-A šta si tražio ti sam na utakmici sa trinaest godina?! Dobro znaš da ti ne dam da ideš tamo!
-Pa tata me pustio!
-A gde je on?
-Otiš'o da uplati tiket.
-Lezi tu sad i odmaraj. A on kad se vrati, presešće mu i tiket i utakmica!