Komšinice, hoćeš kod mene na kafu?

Uobičajeno, dvosmisleno pitanje, sa očekivanim krajnjim ciljem. Period između pitanja i potvrdnog odgovora je uglavnom propraćen moralnim dilemama i nećkanjem, tako tipičnim za žensku populaciju. Neretko su te dileme tu čisto pro forme pa ubeđivanje često i ne potraje dugo, pa neki dobar razlog i nije naročito neophodan za pristanak.

Telefonski razgovor komšije sa komšinicom. On je poziva kod njega na kafu:

- Hej, komšinice hoćeš kod mene na kafu?

- Misliš da bi trebalo?

- Mislim...

- A zašto? Navedi mi dobar razlog zbog kojeg bi trebalo da dođem kod tebe na kafu!

- Ok, navešću ti jedan dobar razlog zbog kojeg bi trebalo da dođeš kod mene na kafu.
Ne, imam barem tri dobra razloga da ti navedem...
U stvari, četiri...
Ma, imam milion dobrih razloga da ti navedem, mogu da ti pričam o razlozima i celu noć, ali džabe, šta sve to vredi ako ti kod mene nećeš da dođeš...
Pa, onda, hoćeš li da dođeš kod mene na kafu?

- A'e, hoću.