Veza dvoje mladih ljudi koji su zbog finansijske situacije primorani da žive pod istim krovom sa roditeljima jednog od para.
Tada to počinje da liči na sve, samo ne na vezu koju su imali pre toga, kada su u njoj učestvovali samo njih dvoje i sami donosili neke zajedničke odluke.
Ponedeljak uveče, porodica na okupu u dnevnom boravku povodom gledanja Slagalice.
- Dušo, mogli bismo sutra uveče do Pinokia na palačinke.
- Može srećo, uželeo sam se pravih palačinaka.
- Tako znači, sine? Sad majkine palačinke više nisu dobre? Jel da? Trujete se tamo koječime. Eeeee a kad si bio mali, znao si i po 20 komada da pojedeš sa cimetom, kad ih majka napravi.
- Daj bre kevo, nisam rekao da ne valjaju, nego eto malo za promenu. A i da izađemo nas dvoje mladih negde malo iz kuće.
- Sine, u pravu ti je majka. Ništa nije kao domaće. A sigurno su skupe kao sam đavo. Možete da odete do korzoa na kokice, kad vam se već šeta negde.
- Nemojte tako teta Milena, volimo mi sve što vi pravite. Nego smo ranije često odlazili tamo, pa eto da se podsetimo malo.
- Dobro snajka, dobro. Nego mogla si i sama da ih napraviš. Ja to zbog vas, da se ne trošite.
Kada razgovaraš telefonom, a svi prisutni ti dobacuju šta treba da kažeš- pa ne čuješ ni sebe, ni njih, ni sagovornika, ni svoje misli... Oni koji nisu bili prisutni, a čuju da se nešto dešava, ostavljaju sve poslove i potrude se da budu prisutni i da učestvuju u konferencijskoj vezi.
Za mene je to veoma naporno i uglavnom je razlog zbog kojeg se više nisam javljala na fiksni telefon. Onda su izmislili bežični i spasili me muka. Sada se javljam na fiksni. Ako im, kojim slučajem, padne na pamet da me jure po kući dok razgovaram- neće im uspeti, jer sam najbrža.
Veza dvoje mladih ljudi koja je prerasla posle izvesnog vremena u sedeljke bez seksa.
Već tri nedelje sedimo k'o na konferenciji kad smo zajedno...aj se jebemo!
