Ono sto uvek zafali kad pokušavaš da upališ auto na gurku.
Ponedeljak ujutru,kasniš na posao. Užurbano se spremaš,izlaziš napolje,sedaš u svoj "novi "auto (koji je tek nekoliko nedelja mladji od tebe),koji si prošle nedelje pazario na auto-pijaci, istresavši poslednje evriće, sav srećan jer više ne moraš da se guraš po autobusima. Ključ u bravu, verglaš..... ništa, opet verglaš.....ništa. Tako nekoliko puta,dok ima snage u akumulatoru koji je na izdisaju. Psuješ usput sve živo i mrtvo, pominješ nekoliko svetaca koji ti padnu na pamet. Izlaziš napolje, dižeš uzbunu, svi iz kuće istrčavaju napolje, začudjeni kako neće da upali a koliko do jutros bilo je sve u redu. Počinje guranje tamo amo ali uvek zafali malo. Vreme neumitno prolazi, sve više si nervozan, psovke postaju sve češće i žešće, ali od očekivano odlaska na posao još uvek ništa. Guranje i dalje u toku bez nekog naročitog uspeha. I taman kad si na izmaku živaca i snage od uzaludnog posla, eto ti komšije Radoja niotkuda. Osmotrio je situaciju iz svog dvorišta, video da ne možeš uraditi ništa i eto ga trčećim korakom uzvikuje:
-Sedaj komšo, da pokušamo još jednom pa kako mu bog da!
Nemajući kud, prihvataš, sedaš za volan i u sebi se moliš da je tvojim mukama kraj, a posle će se već iznaći rešenje, samo da kresne, posle je lako. Dok polako postaješ najveći vernik i moliš za pomoć iste one svece koje si nepunih desetak minuta ranije tako sočno psovao,GLE ČUDA!!!! Začuo se rad motora, ujednačen, fin, ko da nikad nije bilo problema sa paljenjem, svećicama, akumulatorom i ko zna čime,sav ozaren zahvaljuješ se Radoju od neba do zemlje, obećavaš brda i doline zbog nesebične pomoći, sve to u letu turirajući mašinu i uzvikujući:"ima boga",polaziš na posao. Odlazeći čuješ reči tog istog Radoja:
-:Ma sve je u redu vidiš da je samo falila jedna konjska snaga!!!"
Jako slab skor za to vreme... ++