Koreni konflikta izmedju Dzedaja i Sitova

Veciti derbi izmedju Dzedaja i Sitova, kao sto svi znamo, nije poceo prekjuce. Jos u pecinama Laskoa se vide crtezi pecinskih ljudi koji se medjusobno bore telekinetickim napadima oko zenke ili ulovljenog mamuta.
Prvobitna ideja je bila da je koren sukoba u stvari idejno-politicki: Dzedaji su za Republiku u kojoj bi oni povremeno i samo maaaalkice vodili glavnu rec ("voditi" je tako teska rec, bolje "savetovati"), dok su Sitovi za Imperiju, vodjenu gvozdenom pesnicom Mracnog Sit Lorda, koji drzi ultimativnu moc u svojim rukama (stono bi inglezi rekli- drama queen) No, kasnije je utvrdjeno da je koren problema mnogo dublji. Nas cuveni istoricar, Milan St. Protic, navodi da bi osnov svih Dzedajsko-Sitovskih sukoba mogao biti religijsko-filozofski: Dzedaji veruju (i koriste) Svetlu Stranu Sile, sto se u stvari postize nekom vrstom kombinacije kvazibudistickih meditacionih principa sa kvazihriscanskim moralnim nacelima (budi dobar, nemoj da besnis, sto si krao jogurt...), dok pak Sitovi veruju u Mracnu Stranu Sile, sto je u osnovi jedna "kako mali Hica zamislja ultimativnog Arijevskog ratnika-mistika" ideologija. Dzedaji za Sitove kazu da su Narkomani, a Sitovi za Dzedaje predstavljaju citiram -"Picke"- kraj citata.
Na kraju je dosao Darvin, sa vrlo jednostavnom teorijom- koren sukoba je u stvari evolucioni. Naime, u patrijarhalnim i primitivnijim drustvima, kao i u dalekoj proslosti, Dzedaji su cesto bili sposobni da se izbore za zenku, sto zbog njihove srcanosti, sto zbog reproduktivnih mogucnosti koje i dan-danas poseduju. Nazalost, cak i tada, Sitovi su i dalje bili pozeljniji seksualni partneri, pogotovo zbog toga sto su se, poput pripadnika Negroidne rase, cesto radjali sa povecim kopulacionim organom, koji je, jelte, za zenke pozeljniji od kraceg. Zbog toga su zenke cesto birale Dzedaje za svoje muzeve, a Sitove za svoje svalere.
Poseban kuriozitet predstavlja to sto je Darvinu ova ideja sinula kada je od dece na ulici cuo pesmicu: