Kosovski boj

-Дођи, да те упознам, ово је доктор Вернер Попович, професор универзитета у Берлину, доктор медицине. Иначе је пореклом из наших крајева доле.
-Драго ми је господине Поповићу.
-А с ким имам част, опростите?
-Ах, извините, ја сам Марко Јовановић.
-Хер Јованович, чиме се ви бавила у Берлин?
-Ма ја сам на привременом раду овде. Арбајтен и то, клозетен, хахаа.
-Аха. Ви желите ја доћи у Београд, помогнем вашем сину у операцијен?
-Да, да. Рекао ми је да вас питам, ако бисте могли да дођете у Београд, ето било би лепо, на видовдан, ако сте слободни, тад, је знате био косовски бој.
-Хм, данке, видечу, бит ћемо у контакт. А што баш на тај бој?
-Па тад је празник у Србији, победели смо Турчина, маму му... Овај, опростите.
-Бите, не знам то, ал ја би доша тад.

......................................................................................

-Ало, сине, сређено, нашо сам ти тог Вернера, него он бре не зна кад је био Косовски бој, а ти би с њим да радиш операцију, црни Милане!