Utakmica odigrana izmedju reprezentacija Srbije i Turske, na stadionu "Gazimestan", 1389. godine. Selektor Srbije, Lazar Hrebeljanovic, okupio je ekipu iskusnih igraca, ali sputanih neprakticnim dresovima, koji su otezavali kretanje, dok je s druge strane turski selektor Murat sastavio tim sa mnogo vise igraca( u to vreme nisu postojala ogranicenja za broj igraca na terenu), koji su nosili moderne(po tadasnjem shvatanju) svilene dresove, te su bili mnogo pokretniji. Zbog velike razlike u broju igraca na terenu, turska reprezentacija je stekla veliku razliku u poenima, ali je zahvaljujuci iskustvu naseg pleja, Milosu Obilicu, koji je uspeo da sam prevari kompletnu tursku odbranu i da postigne pogodak pred sam kraj meca, utakmica zavrsena tesnom pobedom naseg tima.
Догађај који се, сад већ традиционално, одиграва сваке године око септембра месеца подно Народне Скупштине Србије у Косовској улици. Циљ ове манифестације борба за праву ствар и истрајност да се на том путу не поклекне.
Наиме, ту се налази једна од две књижаре у граду где се сигурно могу купити одговарајући уџбеници за основно и средњошколско образовање од девет издавача у којима свако штампа своју верзију.
Додатну нервозу и бацање у искушење уливају околни улични продавци књига који их са ходочашћа маме да са правог пута скрену.
Само Мали Вук Бранковић пичка стао би у ред тек у новембру. Остатак екипе чекићо би ту још од Видовдана.
Sjecanje na stara dobra vremena kad diplomatskih pregovora nije bilo.
velika prekretnica u istoriji srpskog naroda... da njega nije bilo, nas bi danas bilo vise nego Kineza :-)))
Битка коју смо у средњем веку изгубили иако смо је добили, а у новом веку добили иако смо је изгубили.
1389, угарски двор:
- Еси видо Ласзло, како Срби исзпрашише Турке на Косзову, убише им и Мурата и исзпратише из Европе?
- Али Сигисзмунде, и њима је погинуо Ласзар?
- Ах, нешто добијеш, нешто исзгубиш...
1999, Слободан Милошевић, РТС:
- Грађани и грађанке Србије, објављујем да је агресија на нашу земљу завршена и да смо победили НАТО, честитам на јуначком отпору.
Лакмус за утврђивање нечијег образовања у Србији.
-Дођи, да те упознам, ово је доктор Вернер Попович, професор универзитета у Берлину, доктор медицине. Иначе је пореклом из наших крајева доле.
-Драго ми је господине Поповићу.
-А с ким имам част, опростите?
-Ах, извините, ја сам Марко Јовановић.
-Хер Јованович, чиме се ви бавила у Берлин?
-Ма ја сам на привременом раду овде. Арбајтен и то, клозетен, хахаа.
-Аха. Ви желите ја доћи у Београд, помогнем вашем сину у операцијен?
-Да, да. Рекао ми је да вас питам, ако бисте могли да дођете у Београд, ето било би лепо, на видовдан, ако сте слободни, тад, је знате био косовски бој.
-Хм, данке, видечу, бит ћемо у контакт. А што баш на тај бој?
-Па тад је празник у Србији, победели смо Турчина, маму му... Овај, опростите.
-Бите, не знам то, ал ја би доша тад.
......................................................................................
-Ало, сине, сређено, нашо сам ти тог Вернера, него он бре не зна кад је био Косовски бој, а ти би с њим да радиш операцију, црни Милане!
Naizgled, večiti izvor inspiracije, rodoljublja i duhovnosti srpskog naroda. U stvari, najveći zajeb u našoj istoriji. Majka svih naših opsesija izdajom, zlim Turcima, svetim Pravoslavljem i, najgore od svega, filmovima Zdravka Šotre. Doneo nam je samo nesreću, političke krize i ubistvo direktnog potomka čestitog kneza Lazara. Mit je otišao predaleko onog momenta kad je neka budala zahvaljujući Gazimestanu započela svoj uspon ka vlasti, da bi i dan-danas razne varijacije na temu Koštunica mogle na tome da skupljaju jeftine političke poene.
Jedino što se zna za sigurno jeste da su se sukobile dve vojske, poginula dva vladara i da se odigrala 15. juna 1389. Sve ostalo su manje-više puka nagađanja, legende i poluistine. Nacije tada nisu postojale, a crkva je (kao i danas) bila zloupotrebljavana u političke svrhe i sve to pada u vodu.
Kako ljudi misle da je bilo:
Vuk Branković: Uf, izdaću onog šupka Lazara, Turci imaju bolje konje i brdo dukata, a i ženu bih mogao da mu teslačim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vuk Branković: Šta ako oni nesretnici ubiju kneza sutra? Moram čuvati svoju ženu i svekrvu i onog malog pederčića što piše pesme. Država će propasti kad on dođe na vlast!
Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Gospode, podari mi snagu da spasim našu svetu zemlju, Gračanicu i druge manastire! Oče, blagoslovi nas i pričesti!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Moram da sačuvam svoj posed i glavu na ramenima, pa da prestanem da vladam u senci Nemanjića. Aj baš da vidimo je l' ova molitva radi, ili je taj pop-Milojev Bog baš nameračio da me sjebe.
Kako ljudi misle da je bilo:
Miloš Obilić: Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Miloš Obilić: Ako matori pandrkne, a ja izvedem neku budalaštinu, samo treba da mu se otarasim sina, pa ću mu teslačiti i ženu i ćerku i celu Rašku. Ima da budem novi knez!
Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Ja ne idem u boj po tome kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Uf, što su ovi glupavi seljani divni, idu da ginu za mene i moj posed. Niko mi ne može ništa
Kako ljudi misle da je bilo:
Vojnik: Za Srbiju! U boj!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vojnik: Za ona dva jutra zemlje što imam pod Mitrovicom! U boj!
Kako ljudi misle da je bilo:
Kraljević Marko: Joooj, ne smem da zakasnim na boj, moram braniti Srbiju!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Kraljević Marko: Nadam se da će gos'n Murat razjebati one ćaletove konkurente i doći živ i zdrav, da nastavim da mu ljubim dupe.
događaj koji veliča hrabrost srpskog naroda i čini da se srpska deca "poistovećuju" sa istim tako što će svoju "hrabrost" da pokažu rušenjem kontejnera i semafora, kao i paljenjem tuđih bogomolja.
Playboy za tržište privremeno otuđene srpske pokrajine.
bitka u kojoj su srbi ginuli, da bi crnogorci naselili, posle dobijenu zemlju prodali siptarima! a oni dosli u Beograd.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.