Širom planete Zemlje, opšteprihvaćen idiom za atletiku. I zaista, atletika to i jeste - jedinstvena grana sporta koja obuhvata najviše različitih disciplina i predstavlja možda jedini realni dokaz o razvoju i napretku čoveka kao biološkog naslednika majmuna ( doping i da ne spominjemo ). Što se, pak, naše države majmuna tiče, taj naziv je verovatno i jedino što je popularno u čitavoj stvari a ta praksa će se, izgleda, nastaviti i u budućnosti. Deca se masovno vode na fudbal, košarku, rukomet a od pojave izvesnog stanovnika Monte Karla i na tenis, dok atletika ostaje u nekom zapećku, gurnuta pod tepih i odbačena poput 13-og praseta. I ono malo nesrećne dece koja je danas trenira u uslovima, baj d vej, sličnim onim po eksploziji nuklearnog reaktora u jebenoj Fukušimi, trpi česte uvrede od svojih drugova i drugarica pa čak i od svojih trenera kojima je, vrlo moguće, dopizdelo da na pos'o dolaze samo da bi odmah zatim sa njega i otišli. Ipak, nadam se da će u nekoj skorijoj budućnosti doći ta dugo očekivana bolja vremena i da atletika više neće biti samo reč od pet slova, vodoravno: "Jugoslovenski atletičar, Mihalić"...

У Србији дефинитивно Преживљавање.

Ah, ovo pitanje je bar lako. Bar za svakog ko iole prati sport. Gracioznost, i brzina i izdržljivost, pun stadion, neprestano nadmetanje...
Naravno, kraljica sportova, Ana Ivanović.