Kraljica

Ne, nije glamurozni peder, već poslednja, neočekivana prepreka u igrici, koja se pojavljuje kada adrenalin posle poslednje velike borbe na, mislio si, najtežem nivou, već počinje da opada a radost trijumfa počinje da te preplavljuje. Kada misliš da je gotovo, za nju tek tad je počelo. Skenja te nadomak mirne luke, ugasi ti svetlo na kraju tunela. Slast pobede pretvara u gorčinu poraza, neporecivog kao smrt.

Vidite, momci, ovi nisu za zajebavanje. Istina, decenijama ih razvaljujemo. Omiljeni sport nam je da im damo lažnu nadu a onda im ga uvaljamo u 94. minutu. Ali, ova generacija nam je izmakla kontroli. Pazi, ovi iz napada su zajebani, ali bar nisu mnogo angažovani u odbrani. Savićević uglavnom ne prelazi na svoju polovinu. Sredina, manje više. E sad, ovi viši nivoi, tu postaje gusto. Ako prođemo zadnjeg veznog, tu su Marović i Šabanadžović. Nisu loši, ali za vaše iskustvo ne bi trebalo da predstavljaju problem. Sledi Belodedić. To je zajeb. Svi kažu, najbolji na svetu. Verovatno jeste. Ali, i najbolji ima slabu tačku. Ima je i on, a ako neko može da je nađe, to ste vi. E, ali tu je kvaka. Svi padaju na foru, kao prošli smo Mileta, sad smo na konju. Tu se opuste i, cap, leti glava. Jer, kad misliš da je ostalo samo da plasiraš pored Stojanovića, tu te čeka ON. Ilija. Spreman na sve. Kraljica igrice. Oduva te pod istočnu tribinu dok si rek`o aut. Njihovi navijači obožavaju celu ekipu, ali samo za Iliju bi dali oba plućna krila.

---

Nikad neću da zaboravim 5. oktobar. Skupština gori, listići lete kao konfere, nameštaj se već preprodaje, panduri iz Majke Jevrosime uveliko kiselog osmeha razmenjuju pancire za bedževe, ja već tražim pivo da proslavim. Stojim na sred Takovske, gledam kako se topi aluminijum na prozorskim okvirima RTS-a, razmišljam šta ćemo sad kad nemamo koga da rušimo sa vlasti, kad, odjednom, hameri u punoj brzini lete uz Takovsku, puca se. Šta je, koji moj, vojska li je, policija li je, znam samo da dobro nije. Jebi ga, zaboravio sam zlatno pravilo - kraljica na kraju te skenja kad se najmanje nadaš. Gotovo, mislim se. Brisan prostor, vremena za bežanje nema. Valjda je tako moralo da se desi. Prošao sam kroz raznorazne proteste, demonstracije, kordone, suzavce i slična sranja a da ni zanokticu nisam raskrvario, moralo je jednom i to da se plati. Al, sreća, pa je ova kraljica prodala starog kralja za novog, pa joj nije bilo do krvi.