Par kapljica na dnu šoljice. I da se konobar postidi kada ga donese. Inače nije kratki.
Velika zagonetka nad kojom se svaki put duboko zamislim, u bilo kom kaficu. Radi se, naime, o soljici velicine naprstka, ispunjenoj nekakvom kafom (sto bi rekao moj deda- to je sve mafija italijanska). Dovoljan je jedan gutljaj da se soljica isprazni, a za njom i dzep, jer je cena skoro kao cena kafe za vreme inflacije. A sto je mozda najzanimljivije, cena kratkog i dugog espressa u svim kaficima ista. Mene zanima, koju tautologiju u ovom slucaju da primenim?
Eto zasto je meni svaki odlazak na kafu mali `brain training`.
