Modni detalj (vrsta marame) koji se nosi oko vrata. Koristi se u svečanim prilikama i u zvaničnim situacijama i poslovima (državni službenici, bankari, poslovni ljudi, sastanci i sl.). Ima ih raznih oblika i dezena. Četiri najpopularnija načina vezivanja kravate su jednostavan (ili four-in-hand knot), poluvindzorski, vindzorski i tzv. Pratov čvor. Nekada su je nosili isključivo muškarci, ali vremenom popularnost stiče i kod žena.
Inače, mnogi ne znaju kako je kravata dobila ime. Ime je dobila po Hrvatima. Za vreme Tridesetogodišnjeg rata između katolika i protestanata (1618-1648) Hrvati su, kao podanici Habzburške Monarhije išli masovno kao plaćenici da se bore na strani Svete Stolice (pošto je Austrija bila na strani katolika). Oko vrata su nosili maramu koju su vezivali na način kao što se danas najčešće vezuje kravata ("jednostavan" čvor iz defke). Marama je imala praktičnu primenu. U borbama bi lako olabavili čvor, okrenuli maramu i navukli je preko nosa i usta (kao u kaubojskim filmovima) da im prašina i dim ne bi ulazili u nos i usta i gušili ih. Francuskim vojnicima (koji su se takođe borili na strani katolika) se ovaj način vezivanja marame svideo kao modni detalj i počeli su masovno da je nose. Po završetku rata, vrativši se u domovinu, vojnici su doneli i ovaj detalj, pa je marama i vezivanje marame "a la Croate" brzo stekla popularnost među francuskim mladićima i kicošima i kasnije se proširila na ceo svet.
+