Neposredno priznavanje pogreške.
Bilo to pukom slučajnošću ili pak sa predumišljajem, sami čin prekršaja je izvršen i neko ispaštati mora. Stariji bi rekli da nije mudro činiti drugima ono što ne želimo sebi, a i svako iole moralan ili samo vaspitan, priznaje krivicu, jebiga, idemo dalje, nije to sad razlog da drugi nastrada.
Daklem, treba uključiti ko prizna, pola mu se prašta mod, end houp for d best.
Takođe, univerzalni odgovor muževa na prebacivanje svojih žena, jutro nakon terevenke. Dešava se.. Doduše, kad ih pusti alkohol postanu manji od makovog zrna, jerbo treba nešto i jesti jebemumiša.
- Zna li neko gde je nestala ona čokolada iz vitrine?
- Kriv sam. :tiho izusti:- Ma kako te bre nije sramota?! Idete kod Pera da radite na projektu?! Kakav je to projekat, kazanski? Tri je sata, a ja te čekam trudna, vodenjak samo što mi ne pukne, a ti mi dolaziš uroljan ko losos. Pa dokle više Milorade? Dosta mi je jedno dete, ne mogu i o tebi da se staram.
- Kriv sam ženo, priznajem!
:šesnes godina kasnije:
- Kukuu, šta sam to dočekala!!! Isti si otac, alkoholičar ti!
- Kviv sam kevo.. :spaja ruke za lisice:
Vidim, dobro te opalila inspiracija. Tri i više nego odlične. Danaske ih ima nadasve dobrih. :)
Baš sam taj izraz hteo juče da definišem, ali mi je bilo glupo. +