Poranilo se, jutro je još uvijek mamuralo kad se na struzi šljivika pojavilo sedam veličanstvenih sa kantama u rukama umjesto pištolja. Did je ponosno pogledom Klinta Istvuda prelazio preko šljivika. Rodilo. Po zemlji popadale šljive, grane se savile. Biće posla a biće i rakije.

Pogledao nas je značajno i sazvao oko sebe k'o Duda Ivković Orlove na tajm aut: 'Vako ćemo! Ti Milorade, treseš, i idi po redu, nemoj mi s pet na devet, poleti tamo poleti ovamo, kao što si inače dezorganizovan, pade ti snogu a i čeljad. Znači samo uzduž ili porijeko, redom. Ti mali, tj. ja, ti si vođa kupljača, dobro gledajte, kupite , ne prdite u ladnu vodu, bez priče, zabušavanja i dezerterstva . Još nešto, ti ćeš mali da se penješ i da treseš ono što ostane pri vrhu. To je zato što si lakši i spretniji od ćaće ti, jer ako sa šljive otresemo njega od sto dvanaest kila, možemo se jebati i mi i on i šljive, da ti ne objašnjavam dalji proces biće ti previše . Jel jasno?! A sad prionite, ja odoh do prijatelja Sime da progovorimo po koju pa ću doći da vidim kako teku radovi.

I mi prionuli...

Stari trese , mi za njim pijukamo, monotonija teška k'o teorija električnih kola prošlo već sat, dva, tri, jebem li ga. Nismo mogli izdurati u tišini pa je brat progovorio prvi:

-Čuo sam da od Mitra majstora žena može sedam meteri šljiva za dan ukupiti sama, falio se Mitar sinoć pred prodavnicom.

Odjednom progovori didova silueta iza jedne šljive:

-Mali ne jebi muva u letu, dok laprdaš možeš raditi bolje. A što se tiče Mitrove žene, znam ja nju, ta je jedino mogla dobiti sedam metara kurca dok je bila u formi, da prosti ženski svijet. Jebem vas naivne mislite malo tim bašunama.

Dan je sporo prolazio k'o neka Bajagina pjesma, nikad. Otišao sam do ćaće k'o Luče iz Kasidola, kroz šljivike i livade, da ga obavijestim da kupljači planiraju štrajk, ako im se ne dadne pravo na pauzu.

Taman što smo završili sa pauzom i prionuli na posao, upade nam jedan seoski vrnto preko plota , poludio od rakije , halucinira...

-Ljudi, bježte, evo Kineza, sunce ti jebem sve će nas pobiti, bježite!
-Povedi ih vamo da kupe šljive, pet maraka metar!- odgovori mu ćaća samo tako.

Riješili se i njega, malo razbili monotoniju i dobro, dok se ista nije vratila...

-Da Boga da rodile kad i ja pa koliko vas ima?
-Kupi mali, nemoj preskakati , 'ajde nema još puno.
-Ma ja to ostavljam zbog berićeta , bolan ćaća!
- Ostavlj'o sam i ja dok tebe nisam dobio, 'aj sad kupi.

Nekako smo priveli to kraju , natovarili, i odvukli.

Kad je did sjeo da sabere utiske i plod, rekao sam mu, šaleći se, da bi valjalo prodati svu rakiju, na šta sam dobio odgovor da sam glup i da nisam prerastao igranje sa mijurom oko krmokolja, da ne znam šta je rakija, i koliko je bitna, dobio sam i opomenu pred isključenje iz testamenta iako sam mu omiljeni unuk, i da posao nije odrađen kako treba sad bi me istjerao iz kuće. Nema zajebavanja sa rakijom.

- Gde ti je sin, što on ne kupi šljive?
- Zaposlio se u gradu
- Šta radi?
- Pere kola u perionici
- Jooooj od tog posla nema goreg.
- Varaš se IMA, npr kupljenje šljiva, bolje da pere kola nego da kupi šljive
- Ono jes