Kurac dobro, odlično

Nije samo dobro, već puca.
Rečenica koja se izgovara kada neko ne klasifikuje dovoljno jako neki dobar događaj i kada najkraće i najjasnije morate da mu objasnite da to nije tako kako je on rekao već mnogo, mnogo bolje.

- Čujem imali ste neku jurnjavu sa pandurima sinoć. Šta je bilo? Kažu da je Đole najviše nastrad'o. Šta mu je? Ne javlja se na telefon.
- Ma ne bi verov'o. Naleteli mi na neke indijance kod vrtića tamo i krene tuča, jer su nešto mrko gledali i slagali neke Maja Nikolić face ka nama. Tu još usput slučajno, ali pravovremeno, natrči Đansr sa par drugara i mi ih useremo od batina, kad odjednom patrola naleće baš dok smo ih onako finalno razvlačili po betonu.
- Au koji smor.
- I mi mu odma dali po gasu, svi k'o jedan ka onoj šumici kod fabrike.
- Pa da, tu bi i ja palio.
- Slušaj dalje. Dok smo palili, trci se priključilo i par šetača, plus interventna. Znači šou.
- Ne seri.
- Da bre. I uleteli mi u šumu, tu se rasturili svako na svoju stranu i ja vidim Đole trči ka ogradi fabrike. Dosetim se ja da ima tamo ona rupa kroz koju smo prošli ono kad smo krali točkove na službenim automobilima, pa zapucam i ja za njim.
- Da bre, dobro si se u frci dosetio toga.
- E kurac sam se dobro dosetio. Stigli mi do tamo, kad rupa zapečaćena.
- PU! Pa šta ste uradili?
- Ma vidim ja tu neko žbunje i povučem Đoleta da se tu štekujemo. Došli neki panduri do žbunja, stali tu minut, nisu nas videli jer već je onako bilo solidno mračno i raštrkali se oni malo okolo, a mi u žbunju ćutimo k'o ribe. Ne dišemo.
- Dobro je da vas nisu snimili.
- Kurac dobro, odlično. Ćutimo ti mi tako pet, šest minuta, opet neki žandar proš'o pored, kad odjednom ponovo čujemo korake, odande od one stazice što vodi na put ka ulazu u fabriku. Pomislio ja opet panduri pa sam stegao Đoletu rame onako da ćuti.
- Mamu im jebem, neće da odu a?
- Neće, neće, ali ovo nisu bili oni. Čujem ja neki tip i riba su u pitanju, idu stazicom i pričaju nešto. On kaže kako ne može da izdrži više, ona mu govori da se strpi uskoro su kući, a on kaže da nema šanse. Ja opet steg'o Đoletu rame, ono tipa, ovi će sada da se pojebu ovde. Čak sam čuo i Đoleta kako se smejulji malo.
- Ladno stali da se pojebu, a puna šuma huligana i pandura hehehe....
- Kamo sreće da je to bilo. Stao tip naspram žbunja, otkopč'o šlic, skinuo gaće i tako se ispišao po Đoletu, da sam morao iz sve snage da zapušim usta kako se ne bi izvrištao od smeha jer panduri su još tu negde bili.
- A Đole?
- Šta će čovek, ne sme da pisne zbog pandura, a ovaj ga ne vidi i piša li piša po njemu.
- Ahahahahahaha nevera. Pa ja ne mogu da verujem da je popio zlatan tuš tako.
- Ma idi bre. Spasla ga murija, natrčali ponovo i krenuli da se deru na ovo dvoje jer su mislili da smo mi, pa ovaj skrenuo mlaz. Stali tu da ih cimaju panduri, a ja ne mogu da dočekam da odu, da se ljudski izvrištim.
- Kako si izdržao, samo da mi je znati?
- Morao sam, ali kad su najzad otišli i kad smo izašli iz žbunja, smejao sam se pola sata, a Đole odlepio. Kaže da zna ko je i da će ga ubiti.
- Jesi ga promenio u imeniku?
- Pa naravno. Sad je Đole Kinez hehehehe