Običaj starih ljudi je bio da u kući imaju kutiju cigara za goste iako oni sami ne puše. Najčešće je to najjeftinija marka koja se tada mogla naći na tržištu tipa morava i sl. Naravno svako ko puši nosi svoje cigare sa sobom ili ako slučajno nestanu ode u trgovinu kupiti tako da ta kutija stoji tu već desetljećima i od preteranog isušivanja zasigurno ima i halucinogena svojstva. Kada je pokušate baciti baba vas ružno pogleda i zagalami tako da ste davno odustali od toga. Jedina stvar koju možete da primetite je ta, kako je ta kutija cigara krajem devedesetih vredila trećinu koliko bi danas za nju dali tako da vas svaki put kada otvorite babinu vitrinu upravo ta kutija podsjeti kako je svijet otisao u tri lepe.
Unuk:“ E baba de baci ovu kutiju morave! fuca se ovde godinama.“
Baba:“ Alo gde da bacim. Šta ću bre gostima da ponudim.„
Unuk:“ Kada je zadnji put neko zapalio cigaru iz ove kutije? Nije niko lud da završi na ispitivanju na neuru.“
Baba:“ Zadnji put je pušio Joka nestalo mu cigara i ja ga ponudim.“
Unuk:“ Ee baba čika Joke umro ima 11 godina. Kako se sečaš takvih stvari a u trgovini zaboriš pola stvari.“
Nije loše. Samo:
zameni ovo "ružno" nekim boljim izrazom, previše je neodređeno ovako.
Mene su jednom davno, tako ponudili nekom rasušenom "Dravom", negde na terenu, da mi zamalo obrve nije osmudila koliko je bila suva... :-)
+
hahahaha, može, +++