Mića: Čekaj, stani, gde si pošao, kud ćeš tom metalnom kašikom u kuvalo, oćeš da pogineš sunce ti jebem.
Ćomi: Pa da promešam, koj ti kurac, što da poginem?
Mića: Vidi se da si bežao sa Gugijevih časova fizike, pričao o tome kako je na moru crklo kuvalo kada mu dolazila neka riba na kafu, ali to nije ni bitno, učili smo na fizici i da metal provodi struju, stoga udariće te struja ako umočiš metal..
Ćomi: Mićo ge ni je, Mićo ge ni je, poginuo bih bez tebe.
Mića: Da da, aj ne seri, nego ček da vidim da li se ugrejala voda.

Mića umače prst i svetlo u zgradi se gubi, posle nekog vremena on se budi u bolnici.

Ćomi: Vidim, i ti si išao na časove.

Kasniš na predavanja i požuriš da "zbrziš" jednu kavu "proljevušu", dok ga uključiš osjećaš kako ti trne jezik i kosa se diže na glavi,i onda iskoče osigurači čitavom krilu u domu,gajtan je bio loše priključen.