Lajk

Moderna verzija čudotvornog dodira Hristovog. Okačiš sliku neke nesreće i malo tražiš lajkove i - čudo neviđeno! Nepokretan prohoda, bolestan se izleči, slep progleda, lud se opameti... Kao u bibliji, s tim da ti je pred nosom, još i možeš sam učestvovati u tome.
Dok je Isus dodirom lečio, onaj koji lajkovima leči to čini klikom ili milovanjem ekrana. Isus je, kako tamo piše, to činio u svoje ime i ime Boga koga je zastupao. A lajker čini u svoje ime i priča da je to... Pa, za nešto još, nije ni on siguran za šta ali je viši cilj svakako. I oseća se moćno, i on može da čini čuda. Sedi u svojoj fotelji ili gde već, klikne i promenio je svet, unapredio ga, učinio je nešto.
Realnost je mali neprijatelj našeg lajkera (lajk-aktiviste, kako god). Dok lajker klikće i klikće ponosan na svoj nemerljiv doprinos dobrobiti sveta, čim makne sa tog mesta i promoli nos u realnost, doživi šok. Nije tako. Zato se vraća na svoju poziciju i sve više i više klikće umesto da pomeri guzicu i nešto i uradi. Slika između onog na ekranu i realnosti u sve većem kontrastu, posete realnosti sve ređe, naravno.
A opet, tu je i onaj koji je sliku nesreće postavio da bi te lajkove sakupio, neretko prosjačeći za njih otvoreno i time na neki svoj bolesni način profitirajući na toj tuđoj nesreći. Razlog zbog kojeg je to uradio? Pa, da sakupi što više lajkova, naravno!