Deo Srba iz Vojvodine naziva sebe Lalama zbog jednog istorijskog događaja. Naime, preci današnjih Lala su bili u vojnoj jedinici Marije Terezije i uspeli su da pobede bitku. Marija Terezija nije imala dovoljno ordenja da im podeli, pa im je umesto toga poklonila svakom po cvet lalu (tj. tulipan kako ga još nazivaju) i od tadašnjeg dana oni sebe ponosno nazivaju Lale.
Najveća zabluda među vaskolikikm Srbljem. Često se smatra da su Srbi iz Banata Lale, o njima se raspredaju razni vicevi o njihovom flegmatizmu, o apatiji i o generalnom manjku brige za sve. Međutim, to, prosto, nije tačno.
Originalne Lale su bili Nemci iz Banata. Znate, oni Folksdojčeri što ih Boško Buha zeza u onom filmu kada nije Boško Buha i kada ima brudera Peru? To su prave Lale. Oni su bili koren tog stereotipa koji se kasnije, ponajviše posle 1945. godine preneo na življe koje je tu ostalo, budući da su prvobitne Lale bile, da se izrazimo kulturno, preseljene na neka pogodnija mesta. Ono što su ostavili kao svoju zaostavštinu je sterotip o Banaćanima, koji su, ni krivi ni dužni, nasledili Srbi koji su tu živeli uporedo sa ovim Lalama koje je jedan istražni sudija slikovito opisao sa "To ludo, to se bode noževima!". Naravno, ovde izdvajamo one novokomponovane Laloše što vole liberalisanje, pa hoće da budu veći stereotip od stereotipa, pa im samo fali da organizuju NVO "Lalošim se i znam sva slova ćirilice".
