Prvi i najtezi deo polasaka u vojsku.
Smorno umnobolno cekanje za vojne knjizice koje traje ceo prokleti dan, ljudi se na kraju toliko smore da pocnu da spavaju na klupama umorni i iscrpljeni od silnih pregleda i puta. Vise im nije vazno sta ce biti u vojsci, samo da konacno idu kuci da se naspavaju! (vreme polasaka u 4 a svi su legli negde oko 3)

Prvi put ste u moći vojnog režima života i zakoni civilstva ne pomažu. Ne želite da pijete čaj koji ste dobili da vam se ne bi odrazilo na sudar te večeri zbog broma. Pokunjeno skidate gaće pred doktorkom. Na dizanje ni ne pomišljate. Niko da zine od čuda! Na kraju vas pitaju koji ćete rod. Ponavljate ono što su vam stariji ortaci rekli: auto jedinica. Kad vam vrate knjižicu, pored pečata sposoban stoji i artiljerija. Kao pokušaj bunta, ostaje vam bar mogućnost da pričate kako vam se digao. Čaj niste popili al ste kobaju definitivno pojeli.

Pregled na kome treba da utvrde da li si sposoban za vojsku.Posto nasa vojska ima veoma visoke standarde,na pregledu mozete pasti samo ako slucajno nemate ruku ,nogu ili oko.Prolazis i sa samo jednim plucnim krilom,jer kao cata se neces mnogo zamarati!Cuveni test licnosti i inteligencije je nemoguce pasti.....