Sinonim za okorelog kockara je Lepa Lukić. Stvarno nemam pojma zašto.
Ali u svakoj priči u kojoj se pominje neki težak kockar, pojavljuje se i Lepa Lukić.
Ili je neko Lepu Lukić skinuo golu na kocki, ili mu je ona uzela kuću ili tako nekako.
- Paša iz Niša, znaš kakav je to kockar bio. Težak kockar. On je za noć na kocku gubio i kuće i kafane. Al' ih je i vraćao. I sad ima kafana "Dve čaše kod Paše". On je nosio pare u džakovima. Na onu starinsku biciklu. Znaš one kakve su nekad bile. One crne, velike. On stavi dva džaka para na biciklu i ide da se kocka. Znaš kakve su to partije bile? Tu ti je samo za ulaz trebalo deset hiljada maraka. Tad su bile marke. E vidiš, on je nekada imao tri kafane. Al' mu Lepa Lukić uzela dve na kocku. Ma kažem ti crnjeg kockara od njega nije bilo.
- E ako je kockao sa Lepom Lukić, onda je stvarno bio pravi kockar.
Ovo je živa istina. U Grand kazinu u Begradu mi radi drugar iz osnovne i pričao mi je da je žena lagano kockala u njegovogj smeni i onda obrne krug i dočeka ga kad ovaj dođe na posao.
Жена се убијала од коцке. Кажу да је драла и да јој је то био главни извор прихода. А певање је била секундарна ствар. Беше то негде у Шумадији, обично. Тачније село Божурња, надомак Тополе.
+