Svaki ćilim nakon što uvučeš dovoljno duha iz čarobne lampe.
Kad poletiš tepihom po klizavom parketu, dok euforično žuriš na posao.
Carobno prevozno sredstvo kojim smo svi zeleli da se provozamo, kad smo bili mali.
-Mama, mama, a kad cemo jetimo sa onim decakom na salenom cilimu?
-Evo ovako, sutra cemo da zovemo decaka... Zini aaa... Takoc... Pa cemo da ga pitamo kada on moze... Zvaci, ajde... Decak Aladin ne prima na cilim decu koja sporo jedu... Gutaj... Tako, lepo da ruckas, pa da nas Aladin vozi sutra, prekosutra...
-Mama, mama, a kad je to sutla, plekosutla?
-To ti je leeepo, sutra... Ajde, njammm... Tako, malo sutra cemo, malo prekosutra, i tako...
Ajde, ajde, zvackaj brzo, pa da zovemo Aladina...
-ZvakHamNjamAmpf...
...
(posle 20 godina)
...
-Iznesi ovaj cilim u dvoriste i istresi ga praherom, nakupio je prasinu, godinama ga niko nije tres'o!
-Kevo, ima bre 40kila u njemu, kako cu sam da ga razvucem na ono za tresenje tepiha? Dva metra je visoko.
-Ajd, ajd, ne kukaj, nego LETI!!!
Kako ja nisam kukala dok sam te hranila i ishranila, vish' kol'ki si magarac izrast'o!
-!?!
Pirotski pandan šerpama i tanjirima, u bračnoj svađi.
Spoj slabo prikačenog veša na višim spratovima i naglog nailaska oluje.
-Oduva na nam ono čudo čaršaf Debeli, mislim da je upao kod komšinice na terasu, dva sprata niže.
-Sad ja treba da glumim pijanog Aladina, da joj zvonim na vrata i izvinjavam se što sam upoarkirao ćilim kod nje na terasu?!
