Najranije razočarenje mog detinjstva. Čekao sam nedeljama da ga postave i jedva sam čekao da hodam po njemu, a kad su ga stavili, video sam da je od betona a ne pravi policajac.
- Nikolice, stavili su ležećeg policajaca tamo gde su rekli da će biti.
- Jeeeeeee najzad. Jedva sam čekao. Ajmo da ga gazimoooooo
Minut kasnije.
- A šta je ovo?
- Nemam pojma. Možda na tome leži kad dođe na posao.
- To vam je deco ležeći policajac, sada ćete biti bezbedniji na putu u školu.
- Ma jebi se matori i ti i ovo brdašce od betona. Ovaj svet je sranje.
To mi ostalo u glavi kada sam bio nackli kako smo se svi nadali da če pandur da leži a ono cvonjak. Nije tada bilo ležećih ko pečurki posle kiše. To su bile osamdesete.
Hahahahahhaa kad moj čo'ek sastavi rečenicu, to nema da omane! ;)))
+
hehehehe....a nadao sam se do samog kraja da ipak to nije samo ono betonsko sranjce iako je sve govorilo da jeste. A hteo sam po ceo dan da marširam po njemu.
"Ma jebi se matori i ti i ovo brdašce od betona. Ovaj svet je sranje."
HAHAHAH!!!! :)))))
život nas uvek na kraju razočara!! XD