Liga Evrope

Uz svetsko prvenstvo u kriketu, verovatno najnepotrebnije sportsko takmičenje. Potpuna je enigma - niko ne zna ni zašto a ni za šta se igra. Biti pobednik Lige Evrope je zvanje bez ikakve težine. Jer u čemu si to najbolji? U Ligi Šampiona bar se zna da si najbolji među bogatašima, a ovde? Misterija.

Postoji nekoliko teorija zašto ovo takmičenje uopšte postoji, a nijedna od njih ga ne opravdava:

pod 1: to je takmičenje koje igra evropska sirotinja tj. klubovi iz zemlje bivšeg Varšavskog pakta (i onih koje su nastale nakon njegovog raspada) kao i par B timova iz jačih evropskih liga. Ako je to svrha takmičenja, to je u redu. Ne može sirotinja sa bogatima da se nosi. Al' pošto onda u osminu finala dolaze trećeplasirani timovi Lige Bogataša i sa po 3 do 4 prema 0 deru ovu istu sirotinju, smisao se gubi;

pod 2: služi da osobe iz luksuznijih zemalja malo proputuju onim delovima matičnog im kontinenta za koje (većina) nisu znali ni da postoje, a i da znaju, ne bi im ni palo na pamet da tamo ikada idu;

pod 3: najverovatniji razlog je taj da bi se usrećili oni nesrećni kladioničari koji su popucali u prethodna dva dana i kako bi mogli da ugrabe bar koju paru koju će potrošiti za vikend.

Sve u svemu, često se nameće stav u medijima sirotinjskih zemalja da je učešće u ovom takmičenju veliki uspeh, iako ih čak ni oni ne uzimaju za ozbiljno. A najgore od svega, jedina nagrada koju dobijaš njenim osvajanjem je ta da dobijaš mesto u narednoj Ligi Šampiona, što u prevodu znači da si ti osam meseci crnčio za to, iako možeš isto da obezbediš i u toku jednog leta redovnim putem. I tako se ova besmislica još više obesmišljuje i generalno predstavlja najobičnije gubljenje vremena. Kako za klubove, tako i za gledaoce. Zato ga i većina ljudi izbegava u širokom krugu.