Takmicenje u kome smo pokazali da nam promena imena takmicenja nije smetala da nastavimo da ostvarujemo stare rezultate...

Уз светско првенство у крикету, вероватно најнепотребније спортско такмичење. Потпуна је енигма - нико не зна ни зашто а ни за шта се игра. Бити победник Лиге Европе је звање без икакве тежине. Јер у чему си то најбољи? У Лиги Шампиона бар се зна да си најбољи међу богаташима, а овде? Мистерија.

Постоји неколико теорија зашто ово такмичење уопште постоји, а ниједна од њих га не оправдава:

под 1: то је такмичење које игра европска сиротиња тј. клубови из земље бившег Варшавског пакта (и оних које су настале након његовог распада) као и пар Б тимова из јачих европских лига. Ако је то сврха такмичења, то је у реду. Не може сиротиња са богатима да се носи. Ал' пошто онда у осмину финала долазе трећепласирани тимови Лиге Богаташа и са по 3 до 4 према 0 деру ову исту сиротињу, смисао се губи;

под 2: служи да особе из луксузнијих земаља мало пропутују оним деловима матичног им континента за које (већина) нису знали ни да постоје, а и да знају, не би им ни пало на памет да тамо икада иду;

под 3: највероватнији разлог је тај да би се усрећили они несрећни кладионичари који су попуцали у претходна два дана и како би могли да уграбе бар коју пару коју ће потрошити за викенд.

Све у свему, често се намеће став у медијима сиротињских земаља да је учешће у овом такмичењу велики успех, иако их чак ни они не узимају за озбиљно. А најгоре од свега, једина награда коју добијаш њеним освајањем је та да добијаш место у наредној Лиги Шампиона, што у преводу значи да си ти осам месеци црнчио за то, иако можеш исто да обезбедиш и у току једног лета редовним путем. И тако се ова бесмислица још више обесмишљује и генерално представља најобичније губљење времена. Како за клубове, тако и за гледаоце. Зато га и већина људи избегава у широком кругу.