Lik koji na slikama stoji skroz na kraju

Nedruštven tip. On jednostavno nije član grupe sa kojom se "solidariše" na fotografijama ili bar tako izgleda: tu je jer mora iako bi radije grickao nokte dok čeka hofenhajm iz iksa ili sam šutirao na koš ispred zgrade.

Popunjava broj, van svoje volje. Nije deo tog čopora jer kad god treba da se izađe u grad on ima da rešava okrnjeni sudoku/potapa brodiće sa sestrićem/ide na kurs za upravljanje motornim čamcem. Na poziv za fudbal izmišlja da mu je otac pregazio stopalo ručnim kolicima punim maltera i da kao takav ne može da vrši posao. Posle ga taj "čopor" i odjebe, ali baš njega zabole ona stvar.

Na slikama je uvek prikačen sa jedne od strana, sa eventualno odsečenom polovinom ramena. Nema neku ekspresiju na licu. Miruje. Gleda u objektiv pokunjeno i prazno. Ako je u pitanju grupna fotografija iz srednje škole, nekom iz njegovog razreda se desi da ga i ne prepozna iako se godinama štekao/la na matišu kad je diferencijalna jednačina trećeg reda trebala da se uradi. Na svadbama ga smatraju pijanim stricem ili običnom pijanicom ako je neko drugi u pitanju, koji se nakačio u nameri da ne padne dok čeka slobodan klozet da se ispiša kao kraljina najveća. Posle skontaju da je to kum Boško, inače tako tih, miran i povučen tip. Šta mu bi?