Limbo

Инструмент владавине, производ једноставне једначине, одговор на питање како целокупну људску популацију држати на узици у крајње неадекватним условима живљења од стране малобројних моћника. Свакако, одговор је прост, наметнути им стање ума сибирског затвореника који зна да би му бег донео само смрт у непрегледним тундрама, ограничити их њима самима, пружити им оруђе конформизма, лажно-моралног традиционализма, устаљене норме склапане вештим рукама тамничара, толико савршене да ће се њихово кршење чинити као трула јабука у Евиним очима, иако је јасно да је би само један залогај био кидање ланаца. Покажи овци слику вука па је пусти на велелепни пашњак, и она ће га кротка наследити, без увида на свет иза хоризонта. Променити законе физике, учинити да се корак напред учини као корак назад, а корак назад изазове усхићење. Јаву учинити сном, сан кошмаром, а жељу за буђењем испунити само да би опет заспао. Створити Сизифа који од свог камена, једино воли више своје брдо. И на крају, указати им на њихове разлике и гледајући тучу на вашару таштине удобно се завалити у фотељу.