Do ručka je još dva sata , ti praznog stomaka gledaš kevu kako vadi pečeno pile iz rerne. Ne da nikom da mu se primakne ni na dva metra , ali na trenutak izlazi iz sobe. Tebi znoj obliva lice , počinješ da drhtis , primamljivi mirisi pečenja te teraju da plutaš u vazduhu kao na crtaću. I sve si bliže i bliže , pružaš ruku , otkidaš desni batak i mljac mljac... Brzinski se vraćaš u svoju fotelju , prebacuješ kanal na tv-u , i zvižduckaš pokušavajući da se ponašaš sasvim prirodno . Odjednom keva ulazi u sobu.

- Aaa , majke vam ga ludačke , pa jesam ja rekla da se ne dira dok ne dodju gosti ?
- Pa jesi , rekla si.. ( ćale koluta očima kao da je i on počinio najteži zločin)
- Pa ? Ajde da vidimo , mala jesi ti ?
- Nisam ja kevo , igrala sam lastiš sa drugaricama ! (sestra se uvek izvuče)
- Ohooo , pa onda si samo ti ostao , govori , jesi uzimao pečenje !?
- Nisam bre kevo , a i da jesam ne kajem se..

Iz usta ti izlaze reči koje pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne bi izgovorio na za spas sopstvenog života , ali jebi ga , ljepota poroka uz
uzima danak.

Mama ja ne širim noge više samo oko violonćela!