Живописан градић у коме свако сваког зна, и свако сваком дође род. Не дао ти Бог да изађе неки локални трач онда се то преноси са језика на језик и трач у потпуности мења своју форму, једном речју "Прднеш кажу да си се усро". Иначе Љиг је место кафана пуних дима, увек свежег печења и добре ДОМАЋУШЕ (ракије), а и срамота би била да није тако ако се осврнемо на то да се налази на ибарској магистрали. Ноћни живот је средње жалостан с обзиром на та ако изађеш увече тачно ћеш знати где ко седи! Поседује једну гимназију, суд и општину, што Љигу вероватно даје статус урбаног а не руралног места. Иначе у том суду су чести предмети "Твоје дрво пало на моју тарабу, има да те тужим"... Ту су и два спортска удружења ФК Спартак који је у "Бетон лиги" (Бетон лига је иначе, када кренеш да шутнеш лопту а нога ти се заплете за врзину на терену) и ОК Спартак који у задње време незна за пораз! Све у свему идеалан град за пензионере и оне који воле да читају новине уз кафу и заложен смедеревац, док им се у дворишту дими пршута...

Живописан градић чији је знак препознавања споменик Бошку Бухи.За тај споменик се везује једна урбана легенда...Наиме,Буха ће бацити бомбу онда кад се једна студеткиња из провинције врати из БГД невина.

Malo mesto na ( za mene ) tacno pola puta do Beograda , najveci utisak ostavlja grandiozni semafor na sred magistrale i naravno Bosko Buha koji me nacilja ogromnim kamenom kada prodjem taj semafor pa samo ocekujem kada ce da me opici tim kamencinom po sred shofersajbne .