Ljuba Zemunac

Лик који се бије ко стока илити човек који има памети само у песницама. Магаш је био човек који ти прво поломи главу, па онда кафану, па ти постави питање где је донација равногорском покрету за борбу против комунистичке тираније, тебра, јер неће се они шушкавци из Дизелдорфена сами распродати.
Елем, лик којем се опус у полицијским досијеима, што Југе, што било које земље где је свраћао "за време одмора" од наше полиције, мерио на килограм - што од крађе, туча, рекетирања, силовања. Човек који је само на песницама и сировој снази стекао статус легенде београдског асфалта, боксерски потенцијал који је био зајебанији од Тајсона што у рингу што ван њега. Када је отишао у Немачку да ради, човек који је лупао шамаре свима редом у иностранству и лупао рекет свакоме ко је био југословен.

Љуба је био ништа више него силеџија са воловском снагом и темпераментом надрнданог пубертетлије који, је у мору југословенског криминала који су чинили будући ратни профитери и криминалци, се уздигао захваљујући својим песницама којима је ломио главе, ребра и тако направио мало царствo на потезу Франкфурт-Дизелдорф где су сви мишеви морали да му се сагну.

На крају је скончао од метка, од стране свог колеге ил' супарника, пет година пред период у којем да је поживео, би направио толики страх и трепет са могућностима које је тај период представљао. Колики хаос би тад направио са својим колегом Ћентом и осталима, остаје само да се нагађа, али би сигурно исто завршио од неког метка ил' неком другом насилном методом, јер како је живео тако је и умро.

Данас, његову надгробну плочу чини боксер, оно у чему би сигурно разбијао и наставио да разбија, да је успео да се уздигне од улице.