Ljudi bez kogjih jedno detinjstvo ne može biti potpuno, bilo da ste na selu odrasli ili su vam tamo živeli baba i deda. Mrzeo si ga kao klinac, uvek ti je delovao besno, nadrkano i previše ozbiljno, zazirao si od njega i izbegavao da prodješ pored njegove kuće, ali samo po danu - kod njega su trešnje, kruške i kajsije po pravilu bile najsladje.
Bila je fora da uveče najhrabriji klinci preskoče ogradu, upadnu u dvorište i popnu se na drvo (ako baš nema vučjaka), jer grane do ulice bi bile obrane još dok voće ne bude zrelo.
Onda ubrzo neko napravi buku, domaćin izadje i - bežanija! Nekada je ostajalo na psovkama i pretnjama, ali nekada je umeo i da izadje sa motkom iz dvorišta u poteru, a to su bile pustolovine koje se i u zrelim godinama ponekad, sa prijateljima prepričavaju glasno i uz smeh.
- Mali! Mali jebaću ti ja majku znam čiji si! Sutra te ispred škole čekam da mi pevaš ko je sve bio, kod sviju roditelja ću sutra da svratim!
- Znaš ti Šulc kurac, nisi video u mraku! Al doćemo mi i sutra pa nas čekaj!
- A zajebavaš! Nemoj da sam ti izašo..
(Klinci prozivaju i podjebavaju, Šulc nazuva patike i grabi motku, bežanija ulicama i uličicama, i posle po dogovoru svi u školsko na prepričavanje).- Bilo je i starijih ljudi koji su nam dozvoljavali da jedemo koliko hoćemo, pod uslovom da ne lomimo grane (oni koji su se sećali kako je lepo biti dete, i koji su se radovali da nas vide kako uživamo). I danas su dragi iako su odavno pokojni, ali ovi su svemu tome davali neku draž.
Babe uglavnom gadjaju nečim, ne idu u akciju :] Šulc je inače bio psihopata ali jebeš mi mater, veće kajsije u živou nisam video! Čovek je bio toliko zaludan da je često sedeo noću na terasi i čuvao drvo. Nije ih čak ni brao, čekao je nas da dodjemo i da nas onda vija motkom. Ko zna, možda je u tome i uživao, ali nikad nije uspeo da nas stigne.
Сећам се манијака који нас је гађао са гуменим мецима, али са сољу пунњеним, не сећам се шта је тачно било. Успео је једног да погоди, и момак је псовао све редом кад год је морао да помери ногу следећа два месеца. Пандури су га лепо нашминкали додуше. Онда је уништио сво дрвеће. Кретен.
+ imao sam i ja jednog što je u šamarima naplaćivao voće.... koliko su ga kleli nije ni čudo što je umirao par godina od raka...
Odlična definicija. I u tudje zelenjke smo često išli. Borko, kako je neugodna sačmarica ili vazdušna puška punjena solju. Iz iskustva, ne bih to nikome želio.
Плус за дефиницију. Познати су ми такви и углавном ми је двориште таквима било окружено. Ипак, био је један много готиван деда, дојајен, бивши градоначелник, у чијем су дворишту биле најбоље трешње. И то оне ране, оне што их чекаш целог лета, јесени и зиме - црвене, а крупне к'о кестен и меснате. И позове он једном мене и брата и каже нам ''Момци, да ми наберете трешње''. Одемо ми, пунимо му оне две огромне кесе што нам дао, успут их се наједемо као махнити. После сат-два сладострашћа (већ смо били пуни, само пуца по стомаку) ми му односимо оне кесе, а он ће нама ''Е, сад то носите кући, па поделите''. Нисмо после знали шта да радимо с њима. :)
Ех, кад се сетим... Сад је чича покојни, а ја ионако матор да једем туђе трешње. :/
moja ulica bila mala pa se odmah znalo ko krade, a sestra od strica, džukela i starija, sve nas mlađe guzila da pijemo kazne a ona jela voće. Sad ja na placu ostavljam table "BERI, NE LOMI"
uuuuf imao sam ja jednu takvu babu tanju....+++