Ljudska ironija
U jednom trenutku zivljenja gledaš u nebo i pitaš se o svom mestu među zvezama,
a u drugom - gledaš u zemlju i brineš o svom mestu među zakopanima
Komentari · 4
Odoh da se obesim o najvise drvo, pa nek i zemlja i zvezde igraju papir kamen makaze do 3 ko ce da me uzme
Defka odlična, a komentar je van kategorije.
-Šta radiš, kako si?
-Evo, gledam u luster. Ali bolje i to nego u da gledam popa u čarape.
(pitaju jednog u bolnici kako je...istinito)
Ovo nešto kao ono Kantovo, kad kaže da je zadivljen "zvezdanim nebom iznad mene i moralnim zakonom u meni". Samo, mnogo realnije i razumljivije.
Prijavi se da bi komentarisao.