U jednom trenutku zivljenja gledaš u nebo i pitaš se o svom mestu među zvezama,
a u drugom - gledaš u zemlju i brineš o svom mestu među zakopanima
-Šta radiš, kako si?
-Evo, gledam u luster. Ali bolje i to nego u da gledam popa u čarape.
(pitaju jednog u bolnici kako je...istinito)
Ово нешто као оно Кантово, кад каже да је задивљен "звезданим небом изнад мене и моралним законом у мени". Само, много реалније и разумљивије.
Odoh da se obesim o najvise drvo, pa nek i zemlja i zvezde igraju papir kamen makaze do 3 ko ce da me uzme