Поучан пример да данас ако живиш у Србији и имаш нешто пара, можеш да радиш шта хоћеш. Лепо закупиш (или не закупиш) фреквеницију, нађеш једног камермана, неког новинара и водитељку осредњег изгледа (најчешће синовицу), нешто мало опреме и УДРИ!
Онда позовеш оне из омражене ми фирме Фонлидер, они ти обезбеде огроман извор прихода (кажу, остављају и по четврт милона за вече) у виду неке видовите или квиза и ТЕРАЈ!
Пар реклама, биоскопски снимци филмова, локалне вести, турбо фолк - и ето ти рецепт за локалну телевизију.
И онда кљуцаш по мозгу...

Их, што немам мало пара...

Oduvek nejasna svrha istih. Ako ne emituju program drugih, međugradskih stanica, emituju reklame, snimljene Nokiom 3310. Kako opstaju? Naravno, ne računajući prihode od onih kurvi što se drpaju posle ponoći, na istim stanicama.