Lov na ajkulu potočarku

Lovac: ... I tako ti ja odem u selo da vidim šta ima malo. Odem ja povremeno da pomognem rodbini oko poslova i malo u lov. Dolazim ja tamo, kad ono frka. "Šta je bilo?" pitam ja, kad ono imam i šta da čujem. Gazda Mita vodio ovce na ispašu to jutro, i primeti da ih vreba kondor. Pokusa on čovek da potera ovce ka nekoj obližnjoj štali, al' ovce neće pa to ti je. Šta će covek, on lepo sve ovce nabaci na krkače pa trkom... Al' kondor bio brži sunce ti!!! Sjati se on ko strela pa zgrabi sve one ovce, a i gazda Mitu s njima. Odnese ih u gnezdo na nekoj litici i primeti onda šta je ulovio. A znao kondor, sunce mu žarkovo, da je gazda Mita poštovan i vidjen čovek u selu i zato reši da selu traži otkup. I dali bi mu, nego bio nerazuman... sunce ti, vidiš ti kako su pohlepni neki ccc. Rešili ljudi da ne daju otkup, jer bi i gazda Mita tako odlučio. Neće taj da pregovara sa agresorima pa makar i crk'o. I zato, šta ćemo, uzmemo mi puške i krenusmo da odstrelimo tog kondora. Približimo se mi gnezdu, prikrijemo iza neke stene, naciljam ja kondora sa po' kilometra... A dali mi ljudi, ko za inat, neku pušku iz še'set osme, skroz raspalu. Nišani visoko, pa moraš da gadjas 2 metra ispod mete da bi pogodio nešto. I nanišanim ja tako dva metra ispod kondorora, on me primeti, namigne mi zamisli, i ja mu prosviram metak baš kroz to oko. Spasismo gazda Mitu, a ja u gnezdu kasnije pronadjem kondorova jaja i ponesem ih kući. I zato je ovaj omlet od dva jaja tako obiman. Zato što je od kondorovih jaja...
Ribolovac: Doživljaj, nema šta. Ajd' sad moram da idem. Idemo kum i ja da lovimo ajkule potočarke. Čuo sam da su ove godine baš narasle...