Lovac

Notorni alkoholičar koji je lak na obaraču, loše gađa ali zato sjajno laže. Veoma zastupljena vrsta divljači kod nas. Skupljaju se u čoporima od 5 do 25 jedinki. Krasi ih zelena boja, koja im omogućava da se u potpunosti stope sa okolinom. Na glavi obično imaju neku smešnu kapu, iz koje najčešće viri fazanovo pero kao dokaz da su oni jednom negde ubili dotičnu životinju. Takođe je deo kamuflaže. Naravno. Sve je podređeno lovu.
Omiljeno skupljalište im je lovački dom. Ili kafana. Ili kafana u sklopu lovačkog doma. Bitno da ima žestine da se zgreju ljudi.
Sa sobom uvek vodi svog vernog lovačkog psa (koji ne pije), jer neko mora ostati trezan da bi se posle lova našao put do kuće. Takođe, ako i uspe nešto da pogodi (dovoljan broj nasumično ispaljenih hitaca mora rezultirati pogotkom) mora neko biti trezan da nađe plen. Lovčev najbolji prijatelj!
Plen koji lovac donese iz lova, je uvek samo usput ulovljen. Onako, iz zajebancije. Onaj pravi je kapitalac tri puta veći od najvećeg koji je ikad viđen u istoriji. Nije ga doneo iz lova jer dok se vratio po plen sa kamionom (toliki ulov može se jedino kamionom doneti koji mora biti veći od Tamića) - on je misteriozno nestao! Odvukli ga drugi lovci da bi ga zezali, ili je neman vaskrsla i pobegla u nepoznatom pravcu.
Ponekad se na nišanu iskusnog lovca pojavi i neka mitska, ili davno izumrla vrsta životinja (jednorog, hidra, sabljozubi tigar, mamut, jeti, bigfut). Nikad neće priznati da je bio pijan, i da mu se to učinilo. Ne preporučuje se preterano ubeđivati lovca da laže, može se uvrediti, a ipak - on je naoružan.
Klasični primer kako je priroda sve uredila: vole da piju - piju, puca im se - pucaju, van grada, niko nije u opasnosti sem njih samih (na dobrovoljnoj bazi se izlažu riziku) i najnespretnije i najneopreznije divljači (prirodna selekcija).