Nekad, dok sediš sam, u tišini, i ispijaš jutarnje pivo ili večernji špricer, ako si osobito dobrog pamćenja prisetiš se priča koje su ti kao švrći pričali otac, majka, deda, baba ili omiljeni rođak kojeg valjda svako dete ima. Te priče su, strpljivo i s ljubavlju smišljane, bez izuzetka nosile neku svoju mistiku a osobit doživljaj davao im je trenutak u kojem su ispričane. A pričale su se u društvu obično, što većem to boljem, i dok vi deca slušate razrogačenih očiju i otvorenih usta odrasli bi se zagonetno smešili dok kartaju šaha, baš kao da iz tih istih priča izvlače neke svoje, vama još uvek neispričane i neshvatljive.
Imo sam strašnog pevca...
- Mama, ispričaj mi opet kako si na radnoj akciji našla pitona u šatoru.
- Opet? Pa pričala sam ti je prekjuče.
- Moolim te, mama, evo biću dobra.
- Dobro kad si zapela, eto, priča kaže sledeće... bilo je vrelo letnje veče a u šatoru vlažno i zagušljivo, u tišini se čuo samo hor cvrčaka s obližnje livade. Kako sam se silno umorila od celodnevnog posla zaspala sam blaženim snom, kad li u neko doba osetih blago komešanje pored sebe...
- Jao!
- Pa šta ti je sad? Pričala sam ti ovo to puta i znaš šta će da bude.
- Znam, ali ovaj deo je uvek tako uzbudljiv.
- Kako da ne, i tako kao što rekoh osetih neko komešanje, otvorih oči, kad ono - ogroman piton pored mene, ukrutio se i gleda. Od silnog uzbuđenja nisam mogla ni da pisnem pa niko nije ni došao da proveri šta se dešava, bila sam mu prepuštena na milost i nemilost.
- Pa šta si onda uradila?
- Prvo što mi je palo na um, ščepala sam ga obema rukama što sam jače mogla, tako sam ga stisla da je zastenjao.
- I onda?
- Onda smo počeli da se rvemo, piton je još uvek bio neiskusan ali oboje smo zato bili mladi i puni snage, bila je to borba do poslednjeg daha. Rvali smo se tako i tumbali naokolo dok u neko doba ne videh da sam ostala bez spavaćice, nekako mi se zakačila za neki klin i ostadoh ti ja tako gola ko od majke rođena.
- Au, strašno!
- Ipak, bila je to srećna okolnost jer mi je spavaćica samo smetala, čim sam mogla normalno da se krećem, ugrabila sam priliku, objahala ga i čvrsto stegla nogama, više nije mogao da mi umakne.
- I šta je onda bilo?
- Videvši da se našao u nebranom grožđu počeo je da se grči i đipa ali to su bili njegovi zadnji atomi snage. Bio je moj, drmusala sam ga nemilosrdno sve dok mu na samom kraju pena nije krenula na usta, a onda je klonuo i umirio se.
Borba je bila svršena.
...
- A, mama?
- Reci, dušo?
- Šta da radim ako ja jednog dana isto nađem pitona u šatoru?
- Samo opušteno i pusti da sve ide svojim tokom, snaći ćeš se već.
Ja na primer, uopšte nisam pomislla na Afriku kad pitona ima i kod nas u ZOO vrtovima.
Nekako ih uzimam zdravo za gotovo.
Šta znam, sad je bilo u novinama da ZOO vrta nije ni bilo dok ga osamdesšeste nije preuzeo Vuk Bojović, takvo razmišljanje mora da je produkt modernog doba.
Tako je i onaj što mu je noj pretrčao auto put tamo negde oko Novog Sada prvo pomislio da je ptičak pobegao odnekud i tek kad ga je kod pumpe zaustao crnac pandur pomislio je da je u Africi.
Tokom odrastanja se ustanovi da inkriminisani piton ne davi i ne ujeda, ali zato nemilosrdno bode! I standardno, čim se uznemiri, ukruti se.
Paz sad kad Smorka naleti: a kad smo mi to održavali radne akcije u Africi?
Jesmo, jesmo, trebalo je izgraditi bratske i prijateljske, nesvrstane, tek oslobođene kolonije!
Do jaja defka. Očekivah na kraju neku rečenicu, tipa: "Ništa, ćero, samo budi pametnija od mene pa koristi neku zaštitu...Ouvaj...Oćemo na sladoled neki, a?"
Svakako ogromantan +
Oma plus na jutarnje pivo, sad da pročitam celu :)