Lovačke priče za decu

- Mama, ispričaj mi opet kako si na radnoj akciji našla pitona u šatoru.
- Opet? Pa pričala sam ti je prekjuče.
- Moolim te, mama, evo biću dobra.
- Dobro kad si zapela, eto, priča kaže sledeće... bilo je vrelo letnje veče a u šatoru vlažno i zagušljivo, u tišini se čuo samo hor cvrčaka s obližnje livade. Kako sam se silno umorila od celodnevnog posla zaspala sam blaženim snom, kad li u neko doba osetih blago komešanje pored sebe...
- Jao!
- Pa šta ti je sad? Pričala sam ti ovo to puta i znaš šta će da bude.
- Znam, ali ovaj deo je uvek tako uzbudljiv.
- Kako da ne, i tako kao što rekoh osetih neko komešanje, otvorih oči, kad ono - ogroman piton pored mene, ukrutio se i gleda. Od silnog uzbuđenja nisam mogla ni da pisnem pa niko nije ni došao da proveri šta se dešava, bila sam mu prepuštena na milost i nemilost.
- Pa šta si onda uradila?
- Prvo što mi je palo na um, ščepala sam ga obema rukama što sam jače mogla, tako sam ga stisla da je zastenjao.
- I onda?
- Onda smo počeli da se rvemo, piton je još uvek bio neiskusan ali oboje smo zato bili mladi i puni snage, bila je to borba do poslednjeg daha. Rvali smo se tako i tumbali naokolo dok u neko doba ne videh da sam ostala bez spavaćice, nekako mi se zakačila za neki klin i ostadoh ti ja tako gola ko od majke rođena.
- Au, strašno!
- Ipak, bila je to srećna okolnost jer mi je spavaćica samo smetala, čim sam mogla normalno da se krećem, ugrabila sam priliku, objahala ga i čvrsto stegla nogama, više nije mogao da mi umakne.
- I šta je onda bilo?
- Videvši da se našao u nebranom grožđu počeo je da se grči i đipa ali to su bili njegovi zadnji atomi snage. Bio je moj, drmusala sam ga nemilosrdno sve dok mu na samom kraju pena nije krenula na usta, a onda je klonuo i umirio se.
Borba je bila svršena.
...
- A, mama?
- Reci, dušo?
- Šta da radim ako ja jednog dana isto nađem pitona u šatoru?
- Samo opušteno i pusti da sve ide svojim tokom, snaći ćeš se već.