Obično se fraza „lupa k’o Maksim po diviziji“ upotrebljava kada se opisuje osoba koja priča svašta, baljezga, trtlja, govori mnogo a ne kaže ništa, ima puno digresija u govoru a još i prilično besmislenih, tj. nimalo uklopivih u trenutnu konverzaciju. Možda i kada neko „sipa“ netačne podatke, tačnije kada govori neistinu, ubijeđen da je istina...

Израз који се користи када нека особа изразито лупета глупости. Вероватно је тај Максим био на концерту Рада Лацковића пре повратка у касарну, у коју се вратио наоружан колцем и мртав пијан, те је упао у пуковску кухињу, поразбијао главе куварима и кренуо листом да лупа посуђе, за то време певајући " Пијем псујем лудујем " и " Заиграло лудо срце ". Потом је у таквом мераку истрчао на двориште и назвао пуковникову жену дроцом која се хефта са најмање петорицом на стрелишту док пуковник пропија војничку плату... Затим је пола другова из барака назвао фегетима. Коначно су га онеспособили тако што су га гађали водом из ватрогасног возила и кад је пао на земљу убили од батина. И тако се прича разшири од уста до уста, уха до уха и створи се народни израз...