lutati mislima

Sedim tako i razmišljam, negde u ovom trenutku neko uživa na moru, neko gleda zalazak sunca leži u plićaku dok ga talasi zapljuskuju i ladi jaja.
Negde neko gine, bori se za svoje ideale ili tudje ili jednostavno nema pojma šta se dešava već samo brani sve što voli.

BuĆ!

Negde neko vodi ljubav, dal u krevetu, dal u sobi, dal u liftu, da li s guza, misionarski, sado-mazo, za pare, za režiju....

BuĆ! buć!

Negde daleko u lovac iz nekog plemena duboko u prašumama Amazona vreba svoj plen, nateže luk i odapinje strelu. Ako promaši to znači da će opet ostati gladan, kao i njegova porodica. Najmladji sin mu je na rubu snage, i let strele je za njega kao kantar izmedju života i smrt. Strela proleće... i promašuje.
Negde neko udiše poslednje zrake vazduha, vraća film i sve uspomene i pozdravlja se sa najmilijima i polako raskida karike koje mu dušu vezuju za telo.
Negde neko plače, negde se neko smeje, negde....

-KUC! KUC!

-Zauzeeeto!

Gde sam stao? A da! Negde se neko smeje, negde neko uživa u svom bogatstvu, troši kao nezdrav i ne brine se da li će sutra možda svet da ode u pičku materinu. Negde neko jebe, a nekom se jebe. Negde neko kroji buduću istoriju sveta a neko obradjuje njivu i bole ga baš.

A šta ja radim?
Lutam mislima ovde u klonji i potapam podmornice, potapanje podmornice dok mi vali zapljuskuju dupe, e živote lutalico stara, e živote lutalico.

Ahmmmmm *, kenjara.....!!!!! BUĆ!!!!

(zamah rukom u prazno)

Gde je toalet papir?!?
Ou...(glup izraz lica)... sranje.