Na prvi pogled, sasvim pitomo stvorenje. Uglavnom estetski dobro učinjeno. Kao da ga je Mikelanđelo vajao prema Da Vinčijevim slikama, a Miki Panjković frizirao.
Često i na drugi pogled isto tako. E, onda progovori. Shvatite da se iza fine ljušture krije sam pakao, neka sila koja podstiče na devijantno, i neretko debilno ponašanje.
- Jesi li zaključala stan?
- Jesam.
- Daj mi ključ.
- Ključ... Ključ... Ključ je ostao u bravi.
- Jaooo, u šta sam gledao kad sam te uzimao, gde su mi oči bile? Majka priroda, otac drvoseča. 'Ajde sad nazad, nije u redu da gosti čekaju.
- Kakvi gosti?
- Nenajavljeni. Oni koji se sami posluže. Trk!
Kul ovo.