Maksimala
Mala okretna prodavačica u Miškovićevom „Maksiju“. U srednjoj školi u njen osmjeh i vickastost je bilo zaljubljeno pola razreda, onda su se njene najbolje drugarice, i svi oni što trebaju i ne trebaju otisnuli na fakultet, a ona je hrabro, ne znajući šta želi, ostala u svojoj provinciji da na kapiju naslonjenim babama bude inspiracija na temu morala mladih i pravovremene udaje. Sada radi na traci za dvadeset i koju„crvenu“, taman koliko otprilike ima i godina. Dani i večeri se smjenjuju, a ona za kasom trpi udvaranja lokalnih privatnika u stilu „mala, al bi te provozo, al samo večeras“. Ipak, ima ukusa, ne sluša narodnjake, nego lagano pjevuši Joksimovića, Ćetkovića i Georgijeva i ostale sladunjavo-srceparajuće pesmoklepce… Dok mi savršeno ljubazna vraća kusur, ko zna za šta sve talentovana i predodređena u ovom životu, pitam se, Bože, je li to njen krajnji domet? Hoće li za nju „biti Maxi-mala“ ostati maksimala?
