Mala iz komšiluka
To je ona dosadna klinka koja te je jurila da se igrate u pesku. Sa njenim starijim burazerom si jurio kučiće po kraju, lovio paukove i čupao krila zunzarama, a ona vas je pratila u stopu i uvek te gledala sa divljenjem u očima... Krala je najlepše jabuke u kraju i trčeći ti donosila dok si ti pikao fudbal sa ortacima. Ismejavao si je zato što je mršava i ima kratku kosu. Nije joj smetalo, i dalje je želela da bude pored tebe. U pubertetu si počeo da juriš školske profuknjače, a ona je čekala na hodniku, sa najlepšim osmehom na licu, da te vidi samo na tren. Vreme je prolazilo i za tebe i za malu, samo mala odjednom više nije bila mala. Sada za malom svi uzdišu, uključujući i tebe. Ne možeš da spavaš, stalno misliš na nju. Pitaš se kako si bio tako slep. Predveče visiš sa starim društvom pred njenom zgradom samo da je vidiš, a mala prođe ni ne pogledavši te... Maloj je malo dosadilo da te čeka, a ti si propustio šansu doveka...
