Manastirka

Ne, nije rakija. Manastirka je žensko stvorenje. Iako se na prvi pogled ne može takvom komprehenzovati. I nije ružna, ali je ono. Mnjeh. Manastirka je imala sve petice u osnovnjaku, tu i tamo po kojeg keca kada je izostajala sa časa da se brine o mlađim sestrama. Kao redar je uvek ona bila ta koja je brisala tablu i donosila kredu. U istu srednju niste išli, jer je ona otišla u šivačku, gde se kasnije proslavila sa svojom linijom čipkanih, gotik miljea. Tiha i povučena, ni u jednom segmentu svoje ličnosti agresivna, gazila je utabanim putem u svom životu, izbegavajući studentske pijanke i bahanalije, radivši u slobodno vreme i pišući knjigu o nekoj dalekoj ljubavi koju nikako da završi. Godine prolaze, a ona i dalje nema svog muškarca, u mislima se nadajući da će ga sresti na nekoj trafici ili rođendanskoj proslavi jedine drugarice. Rob svoje sopstvene rutine i monotonosti, ne stari i uvek je ista. Crno, bez šminke i spušteni pogled. Sad, eno je, radi u pošti. Lepi markice i deli starcima proklete penzije. Čeka da joj prođe život, zatočenoj između hladnih zidina svoje introvertnosti - ali ipak sa polunadom, da će neki stidljivi vitez, baš njoj da se nasmeje sa one druge strane šaltera.