Rasistička sportska disciplina trčanja u kojoj crnci beže ispred belaca na stazi dugoj 42km.
Višečasovni seks. Ona hoće još, ti fizički još uvek možeš, ali je sve nekako izgubilo čar. Dojadilo više. Radije bi igrao nešto na računaru. Ili pojeo nešto. Ili bar izašao da prošetaš... Nije više to to ni fizički. Nekako sve utrnulo. Ali ne prekidaš da bi ispao mužjak i po. Da se priča!
Ortak: Kako je bilo sa onom Marijom, A?
Beta mužjak (na glas): 5 punih sati sine! 7 puta! Mislio sam da će da beži vrišteći!
Beta mužjak (u sebi): NIKAD VIŠE! Tuki mi bridi već tri dana, čak su mi i vratni mišići pod upalom a pred sam kraj sam počeo da mislim o tome kako bih rado popio čašu mleka i šta bih sve rado radio, što nisam odavno. Madrac mi je mokar od znoja s' obe strane, probilo, spavam na daskama! Ne javljam joj se više!
Najteža atletska disciplina (osim ako niste paranoični).
To je trka na 42 kilometra koja se tako zove u čast glasniku koji je trčao sa maratonske bitke do Atine. To nije toliko važno koliko je bitan sportski duh trka koje se održavaju u mnogo gradova sveta, gde je svima dozvoljeno da se takmiči, i pobeda nije bitna, već je simbolika u pitanju. Trkaju se i neki profesionalci za nagrade, ali to nema toliko veze sa tradicijom.
priča se da je broj 42, odgovor na suštinu života i svega ostalog iz autostoperskog vodiča kroz galaksiju, potekao od broja kilometara koji se trči na maratonu, imeđu ostalog.
