Marfi

Radiša: Jesi li čuo da je Dragan sinoć izašao sa Goricom, bivšom devojkom onog Ljubomira, bivšeg robijaša, što je prebio i silovao onog lika, jer mu je opsovao devojku, pa zaglavio robiju, ona ga ostavila, a on je sad proganja?
SlavIša: E? Ne kenjaj? Au, al' ga usralo, onA je avion kako izgleda... Svaka mu čas'. Zato mi se on ne javlja od sinoć, ovajdio se, pa mu prijatelji ne trebaju više.
Nailazi Dragan, vidno pokunjen: 'De ste momci, š'a ima, kako ste?
Radiša: Ma, pusti nas, šta je tebi, pa si tako modar i naduven? Odrala te Goca sinoć, ne zna za dosta, izgleda, a? Je l' to bilo malo sado-mazo i to...?
Dragan: Ma, pusti to sad, nije bitno...
Slaviša: Daj, ne seri, kaži kakva je bila! Uh, kako izgleda, al' bi' je ja... Uh... Kakva je, a? Kaži, šta ti radila kad si takav?!
Dragan: Pa, čuli smo se i izašli na večeru, zezali se, otišli kod nje i počeli da se 'vatamo...
Radiša (uzbuđeno): I, šta onda?
Dragan: Onda, kao grom iz vedra neba, ulete Ljubomir, njen bivši... Zaboravila da mu je dala rezervni ključ dok su bili zajedno... I, nemam šta više da vam kažem.
SlavIša: Pa, dobro, bar je bilo jebačine... (Grohotan smeh)
Radiša (jedva se suzdržavajući da ne prasne u smeh na SlavIšinu opasku): Jebiga, brate, baš si Marfi...