Je li, matori, čujem da si imao bliski susret s komšinicom s petog sprata, onom slikarkom? Jesi joj pokazao kako radi mladalačka beogradska prangija?

- Brate, ne pitaj me ništa! Prišao ja njoj u liftu, a ona mi k'o iz keca pokazala sisu i pozvala me na kafu...

I?

- Garant mi sipala neko sranje u kafu, probudio sam se vezan na njenom krevetu... U početku sve je bilo ok. Pustila Musorgskog, kapiram klavir u pozadini, neće me jebati uz to. Kad to završilo, nastade muk. Ja kapiram biće sve ok, malo vezivanja, mogu to da preživim, nije mi prvi put. Posle pustila Borodina, znaš onaj ratoborni deo... Brate, doživeo sam traumu od toga sinoć! Izjahala me k'o Šarca!

Jebi ga, brate, vidiš da je neka lujka! Nego, što ćopaš tako?

- Ne pitaj me više ništa! Kad se dodatno naprimala, na red došao Vagner. Posle toga bulju nisam osećao!

Primeri preuzeti sa Vikipedije:

- Марина је тада себи први пут нанела лакше телесне повреде. Ножеве је користила тако што их је брзо забадала између прстију, а кад год би при брзини засекла прст узимала би други нож.

- У Галерији савремене уметности у Загребу 1974. године она је пред публиком узимала таблете за лечење акутне шизофреније, желећи да доведе своје тело у непредвидљива психо-физичка стања (грчење мишића, губљење оријентације). Након тога, слично дејство је желела да осети под дејством физичких сила.

- Пре почетка перформанса, Марина је оставила упутство посетиоцима: "На столу се налазе предмети (жилети, ножеви, пиштољ) које можете употребити на мени, ја сам објект. Акција ће трајати 6 часова. Сву одговорност за ваше понашање преузимам на себе." Све је те вечери почело питомо. Неко ју је окренуо у круг. Неко ју је додирнуо на доста присан начин. Али трећег сата ствари су почеле да се мењају. Публика је почела да се трансформише и на крају је избила туча између оних који су је штитили и оних који су је повређивали.