Govoriti sitne, bele laži u nadi da malo popravite sliku o sebi. Obično uspe, ako vas taj neko ne zna u dušu, skoro od kad ste se izlegli. Ako vas zna, onda ostajete volina čak i ako mu ne kupite dezodorans ili ram za sliku za rođendan. Ali vas ipak voli najviše, baš zato što ste onaj isti vo koji ste i uvek. Ima nešto u tim dlakama što čupate iz nosa što vašeg najboljeg druga ipak drži uz vas.
Neki par: Ijao, što je sladak. A koja je to rasa?
Deda: To vam je Džibulkušnj iz Rumunije.
Ja: Deda, što im nisi rekao da je mešanac? A i znaš kako je on super pas, znaš da mi je čika Milorad kad nam ga je poklonio rekao da napada komšijske piliće zato što mu se mama parila sa liscem! Zamisli, Meda je pola lisac, uvau!
Deda: Jeste, sine, jeste, maška teča Milorad samo tako.
Ja: Šta radi?
Deda: Ništa, sine, saznaćeš jednog dana kad nađeš nekog teča Milorada.
____________________________________________________________________-Dušo, mislim da si rekao da živiš u zamku?
-Ne, ne, draga. Rekao sam da je čovekov dom njegov zamak. Oćemo unutra, lutkice, sam sam danas. Nema mi mame, ovaj žene što sređuje kuću.
Uh, uh, kako me moji nahvališe, crvenim. Hvala ljudi. :)
EDIT: Inače, ovaj primer za kera je potpuno istinit. Tek sam se pre mesec dana setila da proverim, i videla sam da lisice i psi nemaju isti broj hromozoma, tako da ništa od tog porekla. Moj ker je klao komšijske kokoške jer je džukela, a ne napola lisac. Ode moje detinjstvo. :)
Stvarno? Kako, majke ti? :)
Чупај длаке сморена!!!
+