Matorci na gomili

Vrata privatnih odaja. Kuc, kuc, kuc, i neodobreni ulazak u sobu. Na krevetu munjevito usplahireno komešanje uz par neartikulisanih glasova. Pre nego što je moguće jasno sagledati o čemu se tu radi, jorgan nezamislivom brzinom poleće u vazduh i polako se spuštajući otkriva par spokojnih lica dvoje roditelja, koji sa nepokolebljivom zainteresovanošću gledaju u televizor na kome je vrlo mutna slika nekog Sigalovog prvenca.

Sin: Ups, izvinite!
Majka sa očima koje odaju - pobogu srećo, pa mama to ne radi sine, šta ti pada na pamet??? progovara: Ma ništa, ništa, srećice mamina. Šta ti treba zlato?
Sin na ivici suza smejuljica: Mislio sam da uzmem neku kintu od ćaleta, izlazim sa društvom večeras.
Otac sa izrazom lica - ne, nije mi upravo ušiljen!!! odgovara: Eno, tamo je novčanik, samo se posluži sinko, uzmi koliko ti treba da imaš da častiš neku devojku.
Sin: Oooh, hvala ćale, hvala. Dobra ti je frizura kevo tako, sviđa mi se...
Majka sramežljivo: He he, hvala zlato mamino, nemoj mnogo kasno.

Sin izlazi i zatvara za sobom vrata pršteći od smeha. Eh, koliko bi samo kinte bilo, kada bi matorci svake noći bili tako raspoloženi...