Jednom rečju majstor. Karakterišu ga dugi požuteli brkovi koje povremeno ofarba. Pivski stomak i obavezno mali češalj u dzepu od košulje. Uglavnom puši 100's cigare i briga ga za znak da je pušenje zabranjeno. Sa sobom nosi staru kožnu torbu na kojoj je urezano njegovo ime, ili ime njegove prve ljubavi. Možda i omiljene kafane. Ne nervira se, prešao je on te amaterske dane mladih vozača autobusa koji su najusamljeniji ljudi na svetu. Na pauzama obavezno ode da popije kafu i ispuši cigaretu. Možda pojede i pljeskavicu i obavezno kasni. Kada se vrati unutra, sve mu je opušteno i ide dalje. Magistrirao je vožnju autobusa sa cigaretom u ustima, što ga još više čini mudrijim i zajebanim. Svakom prilikom dobaci kompliment ili prljave šale devojkama iako su dvadeset godina mlađe od njega, i švaleracija mu je urezana u dušu.
-Dobar dan.
-Ooo srećo, sad je mnogo dobar dan, dođi čiči... Dokle?
-Do Požarevca, povratna.
-Može može devojko, ali povratnu ne mogu da ti dam.
-Zašto? Imam i studentski popust?
-Zato što prvo ideš kod mene, nema povratka nazad. Tako dedino? (Dobacuje njegovom unuku studentu iz provincije koji moli boga da se ne vozi sa njim, iako mu je deda)
oplakah +++