Ona je tako luda...i tako posebna.

Ona ne izlazi nikada, osim kad ide na svirku Dubioze Kolektiva ili na Beer Fest ili na bilo koju od stotinu "kulturno-obrazovnih" manifestacija koje je posetila u prethodnih mesec dana.

I nema prijatelje, ona je usamljenik. Stepski vuk, bačen u ovaj bezbožnički svet, nestrpljiv za njenu ludost...i posebnost. Osim kad pozove neke drugarice da uz čiz kejk i flašu prvoklasnog merloa gledaju slike Boška Jakovljevića u kreacijama Verice Rakočević za "proleće-leto 2013". Ili kad ide na premijeru "Mizantropa" sa njenim školskim drugaricama iz filološke gimnazije u kojoj je rado pohađala kurseve italijanskog, katalonskog i naravno dobrog, starog, odavnom umrlog LATINSKOG.

Avaj, i pored sve te usamljenosti, njoj je bogougodno u stanju apatičnosti. Jer ona je zen-budista. U časovima osame rado iščitava genijalne stupce Kafkinih i Heseovih dela. Naročito delove o neshvaćenosti, robovanju sistemu i primitivnosti banalnih malograđana.

Ne, ne možeš je dotaći. Jer ona je emocionalno nedostupna, društveno uštogljena. Ona ne može voleti niti iko može voleti nju, jer je tako luda...i posebna. Iako je preko nje prešlo pola Zvezdare i ceo Voždovac...ONA NE MOŽE VOLETI!

Betoven i Mocart su odviše ordinarni, gramofon vrti Vivaldijeva četri godišnja doba. Ona naročito voli zimu, jer zima rastera ljude s ulica i ulice ostanu puste kako bi ih samo ona posmatrala, kao da su stvorene za nju.

I verovatno će, tokom večerašnje kupke uz eterična ulja i mirišljave soli, Venus brijačem preseći karotidnu arteriju u vrućoj vodi...Zbogom okrutni svete koji ne dopireš do njene tvrdokorne kakune individualnosti. Ti koji nemaš strpljenja za genija samoće i bola.

Ona je tako luda...i tako posebna. Ona je MEGALOMAN.

Radodajka koja voli da lomi velike močuge.