Menadžer u fudbalu

Марко фудбалер: (кроз плач) Чика Рајо, нисам игро задње две утакмице, мислим да ме ни овај тренер не волииииииии

Рајо менаџер: Ајде соколе главу горе, саћу га назвати да му ј*бем и оца и мајку, па не може он тако да поступа са мојом робом, ОВАЈ, мојим дететом. Стока!

Марко: Немој! Наљутиће се још више, па ће ме терати да трчим целу утакмицуууухуху... Шта ако се ознојим, чиме да се оперем кад ни шампоне немамо?!?!

Рајо: Де, де... (Вади марамицу) Ајде сад дуни, немој да те види неко да си плако... Дај ручицу, идемо до чика Џаје да узмемо исписницу, па да те одведем негде где нико неће моћи да ти каже да немаш благе везе. Чујем да Борусији фали један вундеркид твог калибра, увалићу те скоро за џ. Само да ти тата потпише овај папирчић

Марко: А шта ту пише чика Рајо?

Рајо: Ма ништа сине, само да кад обавим трансфер да мени припадне онај ваш стан у Бг - у, викендица у Бечићима и пет јутара земље и комбајн што имате код бабе у Пећинцима

Марко: (потврдно клима главом, престаје да плаче, још мало шмркће) Хвала ти чика Рајо, ти си најбољи од свих на свету

Рајо: Наравно, све за тебе, пиленце моје! (шапуће) Хехе, глуперда