Osećaj za meru se neprekidno razvija i na njega utiče : domaće vaspitanje, obrazovanje, lično iskustvo, životna dob, socijalni milje...
Osećaj za meru se kvari jer nam život zapada u krize kojima smo malo, ili nikako, doprineli i sa kojima nismo u stanju da se uvek izborimo. Svaka tegoba napregne čoveka da je reši ili da se na nju privikne i svaki put se ošteti najfiniji deo njegovog bića. Oštećenje bića se toleriše do neke mere i nakon toga (ako se aka i dalje) daje simptome gde ih niko ne očekuje.
Mera je ono što sve češće nedostaje i pojavljuje se pod nekim drugim nazivima : tolerancija, nije teško biti fin....
lepo recheno +